– Država ćuti, gluva je za probleme nas pojedinaca,
navela je Jovana, majka dvoje dece koja je dobila otkaz nakon isteka porodiljskog bolovanja
Jovana Radovanović Lukić, majka dvoje dece, samo je jedna u nizu žena koje su dobile otkaz jer su zatrudnele. Naime, ova hrabra majka nije želela
iz straha da ćuti već je javno rešila da podeli muke kroz koje je prošla jer
je želela drugo dete.
Ona je progovorila o svom iskustvu i svemu što je prošla od rađanja deteta, otkaza, šikaniranja države. Bila je zaposlena u Institutu za rehabilitaciju u Mladenovcu, a kako kaže, nakon što je odlučila da rodi drugo dete,
dobila je otkaz i to posle 5 godina rada.
Više puta je konkurisala za prijem u stalni radni odnos, a htela je i da
prekine bolovanje dva meseca nakon porođaja samo da bi ostala u firmi,
ali nije primljena.
– Uvek su se primala deca zaposlenih i njene druge veze, koje su radile mnogo kraće u firmi od mene. Ja sam bila jedini radnik sa najduzim radnim stažem na određeno i dobila sam otkaz. Ako ovo nije diskriminacija jedne majke, ne znam šta je jer kako drugačije objašnjavate činjenicu da su postojale potrebe za radnicima, a ja nisam primljena. Pritom, napominjem,
da sam svoj posao uvek vrlo savesno obavljala i nikada nisam imala primedbe na njega. Pola firme čine direktorkini bliži i dalji rođaci, čitave njihove porodice, prijatelji i druge veze i vezice sa svih strana, rekla je Jovana.
Ona je rešila da u pismu koje je poslala našoj redakciji iskaže svoje nezadovoljstvo.
– Vidim da će uskoro tako biti. Sve ide ka tome. Decu će nam migrant
rađati, a mi ćemo bežati iz Srbije u potrazi za poslom i boljim životom. Dok se donose poreske olakšice preduzetnicima koji zapošljavaju u svojim firmama strane državljane, majke koje ovoj Srbiji SRBE rađaju se
masovno otpuštaju nakon isteka porodiljskog bolovanja, a država poslodavcima daje odrešene ruke. Za koga onda važi rad na natalitetu?
Otkazi, smanjivanje isplata trudničkog…Kakav podstrek za rađanje! Ili
smo mi samo trudnička mafija koju treba zatrti! Dok nas iz CG šikaniraju i otimaju naše svetinje, Crnogorci ovde kolo vode i odlučuju o našoj
sudbini, u našoj zemlji! Zbog jednog takvog sam i sama ostala bez posla nakon 5 godina rada na određeno vreme u jednom Institutu za
rehabilitaciju u MLADENOVCU, jer sam poželela da postanem majka
u 30-oj godini.
Reći ćete mlada sam, gde sam žurila, život je preda mnom? Treba
sačekati prvo da se stanje u državi sredi, da se uvede neki zakon koji štiti majke nakon isteka porodiljskog ili da se poslodavac smiluje da vam da posao za stalno nakon godina I godina rada. Pa i u četrdesetim majke
rađaju, pa šta im fali!?
Umesto toga, ja sam rodila i dobila otkaz. To je bila cena koju sam
morala da platim. Moja direktorka S.K. je žena koja smatra da su trudnice žene koje koriste državu da im plaća trudničko i porodiljsko. Na svom
mestu direktora nasledila je svoga oca T.M. nekadašnjeg direktora ove
firme koji je takođe gajio antipatije prema trudnicama i delio otkaze ko bombone svakoj ženi koja bi u to vreme ostala trudna. Od tog vremena
pa do danas njihovo pleme ima jasnu strategiju zapošljavanja.
Zapošljavaju se direktorkini bliži i dalji rođaci, prijatelji, kumovi kao i njihove cele
porodice i postavljaju na razne rukovodeće pozicije. Ekspresno se završavaju fakulteti pa mnogi napreduju od vozača kolica do raznih šefova.
Takođe prednost se daje deci zaposlenih. 70 posto firme cine oni. VD direktor možete biti do penzije, iako je zakonom predviđen ograničen preriod, to za moju direktorku ne važi. Uspešno je na toj poziciji već 5
godina. U momentu dok je u firmi bilo masovno zapošljavanje, za mene
nije bilo mesta. Moja zamena ,a dečko čija oba roditelja tu rade, dobija
posao za stalno na mom mestu, ja ugovor o prekidu.
Obzirom da mi muž nije u radnom odnosu i da mi je posao preko potreban zakazivala sam razgovore kod nje, nikada me nije primila. Jednom sam je sačekala na hodniku posle nekog sastanka sa detetom u rukama da je zamolim da mi produži ugovor, rekla mi je da nakon isteka letim,
odmahnula rukom, okrenula se i otišla ostavivši me u pola rečenice i
šoku sa detetom u rukama. Više puta sam konkurisala i bila spremna da prekinem bolovanje, ali nikada nisam primljena. Otvarani su za ciljana lica.
Sa svojim advokatom otišla sam na uvid u konkursnu dokumentaciju. Zapisnik nije sadržao ni potpise svih clanova komisije, ni sve potrebne informacije sprovođenja kao što ni izabrani kandidat za primanje u
stalni radni odnos nije imao predato uverenje o položenom državnom
ispitu iako je jasno naznačeno da će nepotpune prijave biti odbačene kao nevažeće. Dete je zaposlenog radnika, za njega to ne važi. Prigovor prvostepenoj komisiji, koju čine “kumovi”je odbačen. Drugostepenoj
komisiji koju između ostalog čini direktorkin brat od rođenog ujaka,
takođe. Pa gde to ima???Sasvim je jasno zašto prvobitna odluka nije poništena bez obzira što sam po svakom pitanju bila u prednosti nad izabranim kandidatima, a svoj posao vrlo savesno obavljala i nikada nisam imala opomene na njega.
Država ćuti, gluva je za probleme nas pojedinaca. Ovo je veliki problem budućnosti jer će žene biti u strahu od rađanja zbog posledica koje nosi društvo. Ako sam rađanjem izazvala gnev i oštetila drzavu koja propagira natalitet predlažem da se u budućnosti zapošljavaju samo muskarci i
žene u menopauzi koje ne mogu da rađaju jer će na taj način poslodavac
biti zaštićen i imati stalnog radnika za rmbačenje, a državni budžet nece zloupotrebljavati ovakve kao što sam ja! Pa…srećno nam bilo!
Izvor: espreso.rs detaljno.org
