Maske i odrastanje mališana uz njih
Ovo vam ne kažu kad kupujete maske: Na kutiji piše da ne štite od
kovida-19 niti od drugih virusa..
Čitava histerija nošenja maski tako gubi smisao, jer proizvođač navodi da zaštita ne postoji.
„Proizvod nije respirator i ne omogućava nikakvu zaštitu protiv kovida19 (korona virusa) ili drugih virusa ili drugih zagađivača“, piše ispod naslova „UPOZORENjE“ pisanog krupnim slovima.
Dalje se navodi i da nošenje ovih maski: „ne smanjuje rizik od privlačenja bilo kakve bolesti ili infekcije“, te da je „korisnik sam odgovoran za izbor adekvatne lične zaštitne opreme“. Na kraju se kaže da se u slučaju kontaminiranja mora odmah zameniti.
S obzirom na cenu, retko ko kupuje celu kutiju od 50 komada maski, koje su za jednokratnu upotrebu i time malo ko čita natpise na kutiji. S druge strane, kineski proizvođači često i nemaju nikakav natpis koji govori o nameni ovog proizvoda.
Bez obzira na to, prosečna četvoročlana porodica bi na ime jednokratnih maski, koje koštaju 100-120 dinara po komadu trebalo da potroši 100-120 evra mesečno. Pod uslovom da troši samo jednu masku na dan i ne računajući rukavice, alkohol, asepsol itd… Državna pomoć od 100 evra tako ispari za tili čas.
Sve ovo ukazuje da neko veoma dobro zarađuje na prodaji maski i drugih medicinskih potrepština. Potrebno je ispitati koje firme uvoze maske, i da li imaju interesa od širenja straha i panike. A ako se desi da maske postanu obavezan deo folklora novog doba, ako se propiše kao obavezna mera za svakog građanina, onda sumnja u koronaprofiterstvo postaje veoma opravdana.
Deca poslednjih 6 meseci posmatraju neobične stvari niko od nas odraslih nije navikao na odrastanje. To dovodi do opasnog programiranja u najformativnijim godinama njihovog razvoja i može imati doživotne
negativne posledice.
Deca uzrasta od 0-7 godina su najimpresivnija. Njihov mozak još nije dostigao potpuno svestan položaj i operišu nižu frekvenciju u
poluspavanom dnevnom stanju snova. Maske za njih nisu.
U ovoj državi dete skenira svoju okolinu kao video kameru i snimi svaki
mali detalj i snimi ga. Ove slike se čuvaju u podsvesti deteta, a do kraja
života programiraju svoja uverenja, stavove i ponašanje. Zbog toga će
maske imati trajne posledice.
U nastavku sam naveo neka aktuelna dečija zapažanja koja će podsvesno programirati i kako će se to verovatno manifestovati u njihovoj budućnosti.
Maska je pokrov za lice
Deca posmatraju da ljudi nose maske koje ponekad pokrivaju čitava lica. Dete nije u stanju da vidi potpunu jedinstvenost svakog ljudskog lica. To će
ih programirati da vide ljude kao ništa više nego beživotne homogene
robote, bez uma i humanosti.
Deca prirodno uče o ljudskom ponašanju, posmatrajući intuitivno
izražavanje. Pokrivači lica ne samo da će kasnije u životu uticati na veštine deteta, već će podsvesno programirati da sumnjaju u svoje bližnje.
Društvena udaljenost i maske
Deca vide svoje bližnje ljude kako se izbegavaju kada se mimoilaze,
ponekad se povlače na nečiji dodir, čak i obilaze kako bi izbegli kontakt. Možete očekivati da dete imitira ovo, kako trenutno sami tako i u budućnosti.
Od suštinskog značaja je da se dete oseća bezbedno u blizini drugih, ali ′′ socijalna udaljenost ′′ programira dete da vidi druge ljude kao neprijatelje
koji su opasni i moraju izbeći. Ovo se može manifestovati kao društvena anksioznost, iracionalni strah od stranaca i problema od intimnosti i posvećenosti.
Deca takođe vide da ljudi odmah izbegavaju fizički kontakt. Ovo može da programira dete da ne voli dodir, čak ni njihove najbliže osobe. Dete nauči
da bude intimno videći ovo kod drugih.
Stroga pravila
Deca posmatraju da bližnje ljudska bića prate jednosmerni saobraćaj i
stoje u redu na neobično uređen način. Ovo će programirati dete da poštuje stroga pravila. Ovo se već baca u školu, gde su primorani da se predaju vlasti, da poštuju pravila i da poštuju strogi nastavni plan koji ne odgovara njihovom urođenom i jedinstvenom stvaralačkom potencijalu sa maskama
na licima.
Dete napreduje kada ima punu slobodu govora i može da teče svojom okolinom. Zato je igra bitna. Dete koje oseća odrastanje pod kontrolom i ograničenjima neće moći da se izrazi potpuno kreativno.
Strah
Dete se ne rađa sa strahom, ali ovo je nešto programirano u njima iz ranog životnog iskustva. Deca su veoma osetljiva na energiju i lako mogu da pokupe tuđe emocije, posebno svoje roditelje. Mogu da čitaju govor tela intuitivno i osećaće nešto čudno u vezi načina na koji se ljudi ponašaju u poslednje vreme.
Dete se mora osećati bezbedno u svojoj neposrednoj blizini. Deca koja osećaju strah u drugima, izgradiće pogled na svet povezan sa opasnošću.
Uz svu paniku, deca mogu biti nesvesno programirana sa okidačima koji aktiviraju spontanu i iracionalnu anksioznost u budućnosti. Ovo bi moglo da dovede do mnogo psiholoških problema.
Hipohondrija
Deca se prirodno ne boje bakterija. U stvari, oni i ne znaju šta su bakterije. Izlaganje sebe određenim bakterijama i virusima je suštinsko za izgradnju zdravog imunog sistema. Deca koja su zaštićena od prirodnih elemenata istorijski pate od smanjenog imuniteta.
Deca koja vide da njihovi roditelji preterano peru ruke i trljaju beskrajnu dezinfekciju između prstiju (ili još gore, primorana su da sami urade ove stvari) mogu da razviju opsesivne poremećaje oko čistoće koji paradoksalno povećavaju šansu da se razbole.
Jezik izražava podele
Deca upijaju jezik koji održava razdvajanje među ljudima. Jezik je moćan.
To su više od reči. Jezik je prodiran od značaja koji ima ključnu ulogu u našem programiranju i oblikovanju našeg pogleda na svet.
Važno je da deca dođu u kontakt sa pozitivnim i uzdižućim rečima. Dete
koje više puta čuje reči ′′ socijalna udaljenost ′′ izolacija ′′ i ′′ karantin ′′ biće podsvesno programirano ovim rečima i njihovim značenjima, a to može postati vidljivo u njihovom budućem ponašanju.
Možda odrastu izbegavajući blizak kontakt sa drugima, zaključavaju se u svoju spavaću sobu i izbegavaju društvene interakcije. Neće ni znati zašto
ne vole ljudsku povezanost, što će dodatno potvrditi društveni strah.
Molim vas da ovaj tekst podelite sa onima koji imaju decu. Ovo je važna informacija za roditelje da znaju kako bi se ponašali u skladu sa tim i
sprečili / obrnuli bilo kakvo programiranje koje je dete steklo u poslednjih nekoliko meseci.
Roditelji treba da se prodube u dečju psihologiju kako bi ih sprečili da prave fatalne greške koje će do kraja života zadirkivati njihovo dete. Neznanje nije opravdanje.
Deca treba da najbolje krenu u životu. To znači da su izloženi pravoj sredini
i vaspitani na najzdraviji mogući način.
Važnije je nego ikad pokazati pažnju i naklonost svojoj deci. Pusti ih poljupcima i zamotaj u zagrljaje. Učini da se osećaju posebno. Neka se osećaju voljenim. Naterajte ih da osete i shvate važnost ljudskog kontakta.
Izvor: nasaborba.com / Autor: Aleksandar Pejdž
