Dubrovnik je poznat po veličanstvenim i gordim srednjovekovnovnim zidinama, uskim romantičnim uličicama popločanim kamenom, i po takozvanim dubrovačkim lazaretima koji su kroz istoriju menjali svoje namene.
Nekada su bili središta umetnosti i kulture, a danas su turističke meke i mesta koja turisti obožavaju.
Malo ko zna i drugi deo priče vezan za ovaj grad, za priču o prvom i najstarijem svetskom karantinu!
U Dubrovniku je zbog suzbijanja bolesti i širenja zaraze 1377. godine uveden prvi moderan karantin na svetu, a razlog je bila pandemija bubonske kuge. Ovaj grad je prvi uveo takav sistem prevencije i zdravstvene zaštite, a karantin je bio neophodna i logična mera i u tim starim vremenima, tada kao zaštita od opake bakterijske bolesti koja je napadala nervni sistem, kožu i disajne organe.
Treba istaći naprednost ovakvog sistema i organizacije. U samom početku, pre izgradnje lazareta i kapaciteta za prijem, bolesnici su zadržavani na okolnim ostrvima u drvenim kolibicama koje su kasnije bile spaljivane kako bi bolest bila lokalizovana i na kraju zaustavljena.
Ovakav sistem, kasnije usavršavan, treba uporediti sa Venecijom, daleko bogatijom i naprednijom, koja nije čak ni dozvoljavala da se sumnjivi brodovi približe ili da pristanu, a o pružanju lekarske i zdravstvene pomoći da i ne pričamo. Ova činjenica je posebno bitna, jer ukoliko brodovi ne mogu da pristanu, trgovina se prekida, samim tim i prihodi, što nije bio slučaj u Dubrovniku. Izolacija bolesnika i potencijalno zaraženih u ovakvim prostorima je trajala od 20 do 40 dana.
Prema istoriji, od 15. do 17. veka izgrađeno je nekoliko kompleksa lazareta, spojenih kućica koje su bile izgrađene bliže luci, kako bi bili zgodni za prihvat bolesnika i za smeštaj u karantin, i ovaj poduhvat je tada bio sigurno najveće dostignuće i investicija u zdravstvo i prevenciju zdravlja u regionu.
Izvor: tumagazin.rs
