Bile su to neslavne devedesete godine. I to one najgore, krizne, kada su na rafovima u robnim kućama stajale samo kofe senfa i kristalne vaze, a narod se snabdevao kod švercera po beogradskim ulicama.
Bulevar kralja Aleksandra (tada Bulevar revolucije) bio je i zvanično najpoznatija tržnica u prestonici, gde ste mogli da nabavite skoro sve - od igle do lokomotive.
Baš sa Bulevara dolazi i jedna od najurnebesnijih urbanih legendi Beograda koja dokazuju da naš narod nikada neće propasti.
Šetajući po Bulevaru te "vesele" '93. godine mogli ste da vidite i ljude koji su na kartonskim kutijama prodavali sijalice. Ništa novo, ništa zanimljivo, rekli biste. Međutim, jedan od njih prodavao je i one pokvarene - pregorele.
Kada je upitan zašto to prodaje i ko bi normalan to kupio, prodavac se nasmejao i rekao da se narod "otima" za pokvarene sijalice.
Šta će im to, bilo je logično pitanje.
Kako šta će im, burazeru, pa da menjaju u firmi - glasio je odgovor prodavca.
Da, Beograđani su pregorele sijalice uvrtali u svojim firmama, a one "zdrave" nosili kući, kako bi uštedeli koji dinar.
Da li je možda baš ovakav stav doveo naš narod na ivicu propasti?
Šta Vi mislite o tome, napišite nam u komentarima na Fejsbuku?
